Nadjin kutak

Posle proshlog javljanja,mislila sam da bi bilo ok da se javim i kazhem vam da sam dobro...Chak shta vishe....=) Zhiwot se sastoji od uspona i padova.I ono bitno je prezhiveti ih...Bitno je naravno,prezhiveti i uzdici se posle svakog pada,ali je mozhda josh bitnije prezhiveti trenutke kada ti je sve odlichno a onda odjednom sve krene da se rushi.E to,dragi moji,kad prezhivite,onda ste jaki....Bar ja tako mislim =) Najtezhe je kada te ljudi kojima chvrsto verujesh 'podignu u nebesa' a zatim te surovo spuste na zemlju placha...A onda shvatish da nisu bitni,mozhesh bez njih i upravo u tom trenutku...bash u tom momentu..oni se vrate...i sve je opet kao pre...Iako nikada ne bude opet isto,zar ne?

Zar postoji trenutak kada choveku bude svega dosta,kada zheli da se okrene i da kazhe-bash me briga shta ce biti sa mnom?Verujem da postoji.Mislim da sam u ovom trenutku veoma blizu tom stanju.Zhelim da viknem,zhelim da urliknem kao ranjena zver,zhelim da kazhem SVEGA MI JE DOSTAAAAAAAAAAAAAAAAAAA!!!!!!!!!!!!Hocu da okrenem ledja svemu i svima,hocu da slazhem sve oko sebe da mi vishe nishta nije vazhno...Hocu da menjam stvari..Hocu da ljudi prestanu da me svakog trenutka razocharavaju sve vishe i vishe....

 

Ovo je pesma koju sam napisala proshle noci...Volela bih da prochitam komentare....

**********

Istine

1.

Stranputice zivota vode nas ka sreci,

Malo je onoga sto ti sada zelim reci.

Tvoj pogled dalek lik bez imena,

Nasa tajna ostace zauvek medju ljudima skrivena.

Govori tiho,rec po rec.

Govori sve reci bez znacenja,bez smisla i vremena,

Zelim ih cuti kako klize sa tvojih zanesenih usana.

Sve vec ja razumem-ali ne prestaj!

Zelim produziti ovaj san sve vise jer

sutra te vec necu prepoznati od plavicaste magle,od zvukova vecne krvave kise.

Koraci tvoji prasnjavim putem vode te daleko.

Stope u pesku,zaboravljeni trag,

Kapljice kise iz ociju padaju na zabranjeni zivotni prag.

Imam te u svome dlanu,cuvam te u uglu oku.

Moje misli lutaju ka daljini odlucujuceg zamisljenog doka.

Znam-nestaces,i to me zaplasiti ne moze jer su sve

te istine zarivene duboko ispod moje koze.

Svaki tvoj pogled,svako slovo,svaki dodir i svaka rec...

Svaka laz s tudjih usana zivece u grudima zauvek.

2.

Kad te strah sustigne,zagledaj se u horizont.

Stisni ruku u pesnicu u znak vecnog bunta i hodaj.

Hodaj do kraja zivota i pocetka smrti;

hodaj do granice svesti i drazi ludila;

hodaj sve dok snove cuvash u sebi,

sve dok poslednja nada se za put pazljivo ne spremi.

I tada nadji davno ugasenu iskricu zivota i ne budi se iz bola.

Znaj-zivot je vecna laz u koju moramo neprestano verovati,

Laz je koja se zivi sa radoscu i tugom,zivi se u snovima,

a javu,po nepisanom pravilu,prepustamo boljima.

Nikad ne veruj u tudju istinu,ona ne postoji.

Imaj svoju.

Svaka tudja rec tvoj zivot moze poceti pogresno da kroji.

Na samom kraju budi spreman za kraj.

Izgovori pogledom i dodirni mislima poznate reci prastanja.

Veruj.Uvek veruj u sta god zelis.

To je ono jedino sto ce te i posle zivota odrzati zivim.

*****************

Ovo ovde,gore navedeno,je uzrechica jednog mog dobrog druga.U pochetku mi je bila malo nejasna,ali polako pochinjem da je shvatam u pravom smislu.

Stvarno,da li ste se nekad zapitali shta se deshava sa mozgovima pojedinaca i generalno sa celim narodom?Naravno,chast izuzecima,ali danas svako poseduje svoj oblik lichnog ludila.I to ludilo oduvek nastupa naprasno,odjednom,bez ikakve najave.Nikoga ne osudjujem,samo neke stvari teshko sxvatam,tachnije ne shvatam ih nikako.

Ludilo....Pochevshi od narodnjaka,naizgled bezazlene 'zabave miliona' (bukvalno-miliona),stuzhemo do politike i svih nazovi politichara,a zapravo ljudi koji sebe sami samo tako nazivaju i slushanja njihovih svakodnevnih beznachajnih prepirki koje dotichu sve u narodu(opet kazhem-chast izuzecima),pa do nekih oblika ekstrema o kojima smo mogli da chitamo poslednjih dana.Mislim da ce svako ko iole prati dnevnu shtampu ili povremeno baci pogled na vesti znati o chemu pricham.Uglavnom,ono shto sam htela da kazhem je da ne shvatam ljude...Ne shvatam povrshna razmishljanja,odsustvo stava u svakom smislu,prepushtanja ochaju jer se ne mozhe naci dovoljno snage za obichno ne i ne mozhe se stisnuti pesnica i nastaviti dalje....Ne,mora se uvek ici linijom manjeg otpora.Kapiram ja-teshko je posle svega shto izdeshavalo u zemlji u proteklim decenijama,stvari o kojima sam ja samo mogla da slusham od svojih roditelja koji su iste iskusili.Mozhda i zhivimo u nekom malo boljem vremenu,ali i dalje srljamo bez razmishljanja ka istim,i mozhda i gorim stvarima.

Greshka je verovatno u nama samima.Ozhiljci vremena se i dalje vide na starijim ljidima,a to se sve prenosi nekim chudnim putem i na mladje generacije.Moji vrshnjaci na primer,poshto jedino o njima mogu sa sigurnoshcu neshto da kazhem,gube razum pomishljajuci na popularnost koju mogu steci otkrivanjem golih nogu i dekoltea.Super je sve to,mladi smo i lepi,zgodni i pametni,ali treba naci meru.Zavaravati se mishlju da cemo neshto postici samo svojom lepotom i dobrim izgledom-vrlo je pogreshno.U svom razredu imam dosta stvarno pametnih devojaka,koje tu istu pamet i svoje mishljenje potiskuju u drugi plan zarad neke prihvacenosti,zarad ustaljenih stereotipa.Veche je vreme za diskoteke,pevushenje najglupljih mogucih textova u kojima pevachice poruchuju da bi sve uradile da zadrzhe 'choveka svog zhivota',one druge malo smelije govore o svojim iskustvima i o tome kako su 'same u velikom gradu'...

Roditelji tih istih tinejdzerki,ispravka 'potpuno odraslih i samostalnih devojaka' dochekuju ih najnormalnije u pet ujutru,najoskudnije obuchene,bez ikakvog chudjenja shto cerka vishe voli da ima skupe cipele sa milion shljokica i shtiklom od najmanje 10cm,nego da ima chistu dvojku iz matematike(recimo,matematike)...

To je problem koji prati moju generaciju i za koji mogu reci da je 100% tachan.O onim vecim problemima mogu neshto da kazhem,medjutim te stvari ostavicu za neke od sledecih puta kada budem imala volju da pokusham da ih razumem.Mozhda je i problem u tome shto nam retko ko dozvoljava da izrazimo svoje mishljenje,da kazhemo neshto na glas o svojim uverenjima jer se to vec unapred(uglavnom) odbacuje....

I onda,objasnite vi meni lepo posle svega ovoga....Shta je sa mozgom????????

Ewo,poshto zaboravih iz prvog puta,jedne slichice...=)

Zdrawo ,ljudi!

Zovem se Nadja(kao shto se i moglo zakljuchiti) i imam slatkih 16godina(znate ono ustaljeno-sweet 16)..Ovo bi za pochetak trebalo da bude kratko upoznavanje,tako da cemo ga tako i obaviti =)

Upoznavanja mi nikad nisu ishla preterano dobro,tako da nemojte mi zameriti ako negde 'pogreshim'..Ne mogu reci za sebe da sam tipichna tinejdzerka,jer po mom precenjenom mishljenju moglo bi se reci da i nisam...Medjutim,koga i briga za to?!Slusham swe shto mi padne pod ruku,trenutno se iz moje sobe mogu chuti prijatni tonovi grupe 'Neverne bebe' ,a odmah do njih na playlisti je 187 i BS...To vam mozhe reci koliko su moja interesovanja za muziku 'shiroka'.Sve kod mene mozhe da prodje.Narodnjake podnosim,a turbo-folk zaobilazim(uglavnom).Oduvek sam se bavila piskaranjem,tako da cete mozhda ovde imati priliku da prochitate neka od mojih 'ostvarenja'(ili ne,swejedno)...Volim sve shto vole mladi(ah,te fraze...),najvishe volim da sam u dobrom drushvu probranih likova,a nerviraju me ogranicheni izlasci.Zhivim u jednom manje-vishe malom gradu nadomak Beograda,koji je, mozhe se reci,mrtav...Postoji jedno,do dva,dobra mesta za izlaske ostalo je...Bez veze,jednom rechju =)

Volim da chitam...Trenutno mi od dobrih knjiga na pamet pada Koeljova knjiga 'Jedanaest minuta',koju sam poslednju prochitala.Imajuci u vidu da vas preterano ne zanimaju pojedinosti ove vrste,zaustavicu se ovde,a nastavak,naravno sledi uskoro.Da je ovo film,na ekranu bi se upravo pojavilo 'To be continued'...A ukoliko gledate 'X files',onda bih odabrala 'The truth is out there'...=)

POzdrav za sve,pa se mi kuckamo uskoro,chim se malo naspavam...Jer toliko mi se spava,da je veoma moguce da uskoro pochnem da buncam..=)

-Moje ochi gluve su za mirise,ti govorish mi sve sne-ja ne vidim te;pokazujesh mi lice-ja ne chujem te...Stavljam katance na kazaljke.....-

(Marchelo-Novi Vavilon)