Nadjin kutak

Ovo je pesma koju sam napisala proshle noci...Volela bih da prochitam komentare....

**********

Istine

1.

Stranputice zivota vode nas ka sreci,

Malo je onoga sto ti sada zelim reci.

Tvoj pogled dalek lik bez imena,

Nasa tajna ostace zauvek medju ljudima skrivena.

Govori tiho,rec po rec.

Govori sve reci bez znacenja,bez smisla i vremena,

Zelim ih cuti kako klize sa tvojih zanesenih usana.

Sve vec ja razumem-ali ne prestaj!

Zelim produziti ovaj san sve vise jer

sutra te vec necu prepoznati od plavicaste magle,od zvukova vecne krvave kise.

Koraci tvoji prasnjavim putem vode te daleko.

Stope u pesku,zaboravljeni trag,

Kapljice kise iz ociju padaju na zabranjeni zivotni prag.

Imam te u svome dlanu,cuvam te u uglu oku.

Moje misli lutaju ka daljini odlucujuceg zamisljenog doka.

Znam-nestaces,i to me zaplasiti ne moze jer su sve

te istine zarivene duboko ispod moje koze.

Svaki tvoj pogled,svako slovo,svaki dodir i svaka rec...

Svaka laz s tudjih usana zivece u grudima zauvek.

2.

Kad te strah sustigne,zagledaj se u horizont.

Stisni ruku u pesnicu u znak vecnog bunta i hodaj.

Hodaj do kraja zivota i pocetka smrti;

hodaj do granice svesti i drazi ludila;

hodaj sve dok snove cuvash u sebi,

sve dok poslednja nada se za put pazljivo ne spremi.

I tada nadji davno ugasenu iskricu zivota i ne budi se iz bola.

Znaj-zivot je vecna laz u koju moramo neprestano verovati,

Laz je koja se zivi sa radoscu i tugom,zivi se u snovima,

a javu,po nepisanom pravilu,prepustamo boljima.

Nikad ne veruj u tudju istinu,ona ne postoji.

Imaj svoju.

Svaka tudja rec tvoj zivot moze poceti pogresno da kroji.

Na samom kraju budi spreman za kraj.

Izgovori pogledom i dodirni mislima poznate reci prastanja.

Veruj.Uvek veruj u sta god zelis.

To je ono jedino sto ce te i posle zivota odrzati zivim.

*****************